У Ранчићевој кући СКИЦЕ ИЗ ЖИВОТА ПОРОДИЦЕ КОСТИЋ

25. новембар 2023.

 

            Документарна изложба „Скице из живота породице Костић“ представљена је пред многобројном публиком из света културе и медицине у суботу, 25. новембра у Ранчићевој кући, галерији Центра за културу Гроцка, у част 130 година од рођења и 40 година од смрти проф. др Александра Ђ. Костића. Богата поставка у ванвременском амбијенту Ранчићеве куће, културног добра, износи до сада невиђену, оригиналну фото-документацију из породичних албума фамилије Костић, њихове личне предмете и знамења, али и карактеристичне цртице из живота ове чувене београдске породице. Проф. др Александра Костића, проф. др Смиљу Костић-Јоксић и Војислава Вокија Костића памтимо по људској величини, постигнућима и делима који су значајно утицала на науку, уметност и културу Србије. Костићи су значајан део живота и многе слободне тренутке провели су у свом летњиковцу у Гроцкој, те отуд Легат др Александра Костића формиран у Гроцкој баштини изузетан материјал, чији је део представљен у оквиру изложбе.

Ауторке поставке су проф. др Нела Пушкаш, хистолог и кустос Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка.

Брачни пар Костић, Александар и Смиља, обоје рођени крајем 19. века у Београду, обоје београдски матуранти и учесници балканских ратова (Александар и Великог рата), завршили су студије медицине у Француској, да би се на позив управе новооснованог Медицинског факултета, у Београд обоје вратили како би радили на успостављању темеља ове значајне, данас већ један век старе установе Универзитета у Београду. Др Александар Костић је био први професор хистологије и ембриологије, а потом и оснивач Хистолошког института који данас носи његово име. У три мандата био је и декан Медицинског факултета. Др Смиља Костић-Јоксић била је најпре асистент на Хистолошком институту, а затим, након преласка на Универзитетску Дечију клинику, и прва жена доцент Медицинског факултета Универзитета у Београду. Председник Француске Републике их је обоје одликовао највишим признањем, орденом Легије части за научни и стручни допринос медицини, дa би их комунистичке власти у отаџбини убрзо потом удаљиле са Медицинског факултета из политичких разлога. Обоје су, упркос непреболном болу због  неправде која им је нанета, доживели дубоку старост, поштовани од стране своје породице и многобројних пријатеља и сарадника. За собом су оставили дубок траг, који их сврстава у ред знаменитих историјских личности српске медицине и културе. 

Документарне фотографије из породичних албума и заоставштине чуване у Ранчићевој кући и летњиковцу Костића у Гроцкој, прате и експонати – лични предмети и знамења - као и цртице из њиховог приватног живота, забележене и овековечене у кратким причама и сликовитим освртима њиховог сина, прослављеног композитора Војислава Вокија Костића. Приликом отварања изложбе представљен је и посебан експонат - уз повеље Легија части др Александра Костића и његове супруге Смиље, публика је имала јединствену прилику да види и оригинални брош са испреплетаним словима BCG, који је  председник Француске Републике даровао др Смиљи Костић-Јоксић приликом доделе овог значајног признања. Поред фотографија, своју премијеру на изложби имају и шешир професора Костића, чутурица из Великог рата, торбице и шешири његове супруге Смиље, необични дувачки инструменти Вокија Костића, као и његова музичка кутија коју је за поставку „позајмио“ Музеј науке и технике.

Приликом отварања догађаја, наступили су ученици ОМШ „Невена Поповић“ из Гроцке, и то Ђорђе Николић, Вук Белензада, гитара, Хана Миленковић, Лазар Ракић, клавир.

Изложба конципирана у духу породичне топлине и љубави, која је Костиће дубоко повезивала, траје до 10. јануара 2024. године.

 

 

Галерију фотографија можете погледати у ФБ албуму Центра за културу Гроцка ОВДЕ.

 

Повезани садржај

25април2024
ПОЛИТИКА пише о изложби ОНА у Ранчићевој кући

ПОЛИТИКА пише о изложби ОНА у Ранчићевој кући

25 април 2024

ПОЛИТИКА у рубрици „Београд“ пише о изложби скулптура „Она“ вајарке Владиславе Крстић, која је представљена пред бројном публиком и љубитељима уметности у Ранчићевој кући