Сунчана субота у зеленој и воћној вароши Гроцке, 20. септембра, за многе је била прилика да се ужива у несвакидашњим призорима и занимљивим причама, током Променаде знаменитим местима и културним добрима Гроцке (Београда) са познатом новинарком Смиљаном Попов, ауторком серијала "Београд за почетнике" и "Србија за почетнике".
Овој су се прилици и позиву, у жељи да споје дивне приче, излетнички дан и дружење, између осталих, одазвали и увек драги гости, чланови групе "Био једном један Београд".
Догађај је уприличен у оквиру овогодишње манифестације "Дани европске баштине", а "Променада знаменитим местима и културним добрима Гроцке од српског варошког дома до незаборавног југословенског гламура" је пратила тему књиге "Топлина варошког дома Гроцке" ауторке Зорице Атић, историчарке уметности и директорке установе културе са седиштем у Ранчићевој кући.
Променада је укључила и обилазак гостујуће документарне изложбе Завода за заштиту споменика културе града Београда "Народно градитељство – споменик културе данас" у галерији Ранчићеве куће, ауторке Наде Живковић, етнолога-конзерватора, која у прилагођеном формату показује богатство и лепоту старих варошких кућа Београда, али и чињеницу да их је половина у - Гроцкој.
Након окупљања у гостољубивој топлини Ранчићеве куће, српском варошком дому у коме "станује" Центар за културу Гроцка, шармантна и упечатљива Смиљана Попов, дочарала је публици колико је Гроцка, стара варош позната по живописним пејзажима с погледом на реку, једнако чувена и по знаменитим местима и драгоценим споменицима културе.
Уз обиље историјских детаља и занимљивости, вођење културним добрима Гроцке дуж Римског пута и Цариградског друма, отпочело је у чувеној Ранчићевој кући, споменику културе од великог значаја за Србију, познатој лепотици народног неимарства грађеној по мери човека, још крајем 18. века.
Посетиоци су видели и Легат др Александра Костића, српског полихистора и једног оснивача Медицинског факултета Универзитета у Београду, који је оставио значајног трага у науци и култури Србије, а у Гроцкој на свом имању открио значајан археолошки локалитет и заоставштину даровао Општини Гроцка.
Пут се наставио у срце Грочанске чаршије - чувене амбијенталне целине од великог значаја за Србију, која је у рангу Kосанчићевог венца и старог језгра Земуна, и у којој има највише сачуваних старих српских кућа у читавом Београду.
Покрај споменика Илији Гарашанину - јединственом у Србији, и скулптуре Грочанке девојке која дочекује госте, било је речи и бројним другим интересантним појединостима и знаменитостима...
Галерију фотографија можете погледати у ФБ албуму Центра за културу Гроцка ОВДЕ.
