На изложби „Тајне из заборављене архиве“ први пут је представљена јавности недавно пронађена фотографска заоставштина Александра Ђ. Костића (1893–1983), оснивача Хистолошког института (1921) и Фотографског одељења (1924), првог професора хистологије на Медицинском факултету у Београду, али и оснивача Београдског фото-клуба (1928).

На позивници је представљен портрет др Александра Костића из 1921. године, али и један интересантан мотив - у питању је хистолошки препарат нервног ганглиона, снимљен 1924. године микрофотографским апаратом фирме Лајц (Leitz).

Јер, проф. Kостић је био пионир медицинске фотографије и филма на нашим просторима, и велики љубитељ фотографије.

А шта је све још, поред медицинских тема, забележио на фотографским стакленим плочама, сазнаћемо у Ранчићевој кући, споменику културе у коме станује Центар за културу Гроцка, у оквиру стручног вођења.

 

Након обиласка изложбе, посетиоце очекује још једна посластица – посета Легату др Александра Костића. Наиме, поред природних наука, професор Костић је имао и друга интересовања... Од гимназијских дана се занимао за књижевност, музику, фотографију... Писао је приче, интересовао се и за еволуцију, и уз све наведено, израдио је велики број научних и документарних фотографија које су сведочанство времена.

У Дубочају у Гроцкој је приликом градње куће 1931. године открио археолошко налазиште, данас заштићени археолошки локалитет, и за наредне генерације прикупио и сачувао богат археолошки и палеонтолошки материјал. Свој легат је поклонио Градској општини Гроцка, који је потом изложен у Ранчићевој кући под тематским називом Завичајни музеј Гроцке (1982-1991/2001). Његов син Војислав Воки Костић, познати српски композитор, писац и заљубљеник у кулинарство, заоставштину је допунио очевим личним предметима. Допуњена и обрађена збирка је залагањем Центра за културу изложена 2018. године у љупкој наменској галерији „Легат др Александра Костића“ која се налази у Библиотеци „Илија Гарашанин“, у чувеној Грочанској чаршији.