Након окупљања тачно у подне у гостољубивој топлини Ранчићеве куће, српског варошког дома и седишту Центра за културу Гроцка, домаћички тандем у саставу директорке установе Зорице Атић, историчарке уметности, и Смиљане Попов, ауторке и уреднице ТВ серијала „Београд за почетнике”, дочарао је публици лепоту поднебља, баштине и трајања.

Јер је Гроцка, уз живописне пејзаже с погледом на реку, једнако чувена и по знаменитим људима и културној баштини.

***

Уз обиље историјских занимљивости, прича о културним добрима Гроцке потпуно је у духу велике европске манифестације која слави културно наслеђе и чува га од заборава - Ранчићева кућа, Легат др Александра Костића, Грочанска чаршија, споменик Илији Гарашанину – јединствен у Србији, скулптура Грочанке девојке, Ресторан „Виногради“... и многе друге занимљивости чекају на вас, драга публико.

 

Знатижељни посетиоци упознали су се са варошким начином живота с почетка 19. века и карактеристичним народним градитељством по мери човека, коме сведочи времешна Ранчићева кућа у варошком сокаку с погледом на Дунав. У Ранчићевој кући се може видети и актуелна изложба „ХармониЈА = књиге“ Данијеле Парацки, а селекција радова ове реномиране графичке дизајнерке бави се изузетно вредном културном баштином наше земље и обележава јубилеј од 25 година преданог рада...

 

Нешто даље, пружа се Чаршија, део некадашњег Цариградског друма и срце грочанске вароши, чувена амбијентална целина од великог значаја за Србију. У рангу је Kосанчићевог венца и старог језгра Земуна, и има највише сачуваних старих српских кућа - заштићених споменика културе у читавом Београду.

 

Негујући културу сећања, крај бисте Илије Гарашанина и потом у Легату др Александра Костића променада је зачињена дирљивом причом о знаменитим Грочанима и Београђанима попут Илије Гарашанина, проф. др Александра Костића и проф. др Смиље Костић-Јоксић, који су својим деловањем омогућили напредак и развој Србије – и такође оставили неизбрисив траг у Гроцкој. Ресторан „Виногради“ је у старој Југославији био стециште уметничке елите и страних делегација, а својим панорамама привлачио је бројне посетиоце и излетнике, почев од југословенског председника Тита, и заслужио комплимент да има „поглед лепши него са Месеца“...