Није тајна да је територија Гроцке крај Дунава, зелене и воћне београдске општине, изразито богата културним наслеђем. Томе смо били непосредни сведоци и пре неки дан, када је пронађен епиграфски споменик на депонији у Винчи. Радна група за сарадњу са УНЕСКОМ у саставу археолога и стручњака из Археолошког института у Београду, обавила је током јула месеца део теренског снимања у Ритопеку, древном Трикорнијуму, за потребе израде номинационог досијеа „Границе Римског царства – Дунавски Лимес у Србији“.

Да подсетимо, Комисија Републике Србије за сарадњу са УНЕСКОМ формирала је Радну групу у чијем раду учествују Археолошки институт и Републички завод за заштиту споменика културе, а пројекат израде досијеа обухвата и територију ГО Гроцка. Према пројекту Радне групе за сарадњу са УНЕСКОМ, потребно је извршити археолошка истраживања и сондирање терена у насељу Ритопек, будући да постоји могућност да се на Листу светске баштине УНЕСКА номинују и локалитети који се налазе на територији овог насеља општине Гроцка. У склопу номинације, у оквиру израде номинационог досијеа, а под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, врше се геофизичка истраживања на низу локалитета у Подунављу.

Ритопек, толико познат по бројним и вредним археолошким налазима (који се одавно налазе у музејима), има прилику да исприча и једну сасвим другачију причу. Истражује се нешто, и другачије од досадашњих налаза, који су одавно проучени, односно, историјски и научно испричали све што су могли. Јер, Ритопек је и даље непознаница у урбанистичком смислу, а циљ Радне групе је да дефинише некадашњу Castra tricorniа, њена римска насеља и некрополе.

Римски Трикорнијум је био једно од најзначајних утврђења на овим просторимa, и отуд је његова презентација као УНЕСКО-вог културног добра, на националном нивоу од стратешког значаја - што би довело Србију, а тиме Гроцку и Ритопек, међу места са изузетном репутацијом у светским оквирима.

Галерију фотографија можете погледати у ФБ албуму центра за културу Гроцка ОВДЕ.

текст: Зорица Атић, историчар уметности - кустос.

фото: Немања Мрђић, археолог