Због своје архитектонске иисторијске вредности, здање музеја заштићено је као културно добро од изузетног значаја за Републику Србију, и придружено Народном музеју.

Налази се у једном од најстаријих делова Београда и представља најстарију сачувану београдску стамбеној зграду. Подигнута је у првој половини 18. века, вероватно за Београдског дефтердара (турског управитеља ризнице). Kућа је у то време била веома раскошна и једна је од ретких спратних на Зејреку, како се овај део града називао у турско време. Двориште је некада опасивао високи зид, од кога је данас сачуван само део крај улазне капије.

Више пута је мењала намену и власнике, а између 1809. и 1813. године, у њој је радила Велика школа коју је основао Доситеј Обрадовић. Ова школа представљала је прву вишу просветну установу у Србији, која ће се касније развити у универзитет.

Музеј Вука и Доситеја је меморијални музеј, посвећен двојици великана српске културе - просветитељу и првом српском министру просвете Доситеју Обрадовићу и реформатору српског језика, творцу српског књижевног језика, Вуку Kараџићу.

 

Поставком „Лица Доситејевог лицеја“ представљен је крај у коме се налази Музеј Вука и Доситеја. Чине је реплике слика и фотографија које се чувају у музеју. Допуњена је историографским освртима на важне личности и здања која чине Лицеј.