МУЗЕЈ ВУКА И ДОСИТЕЈА у Београду у среду 28. фебруара свечано је обележио 75 година постојања изложбом и промоцијом књиге „Лица Доситејевог лицеја кроз споменичко наслеђе Београда“ музејске саветнице Елиане Гавриловић. Догађај је отворила директорка Народног музеја, Бојана Борић Брешковић. Међу званицама из света културе и пријатељима ове значајне националне установе, догађају је присуствовала Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка.
Због своје архитектонске иисторијске вредности, здање музеја заштићено је као културно добро од изузетног значаја за Републику Србију, и придружено Народном музеју.
Налази се у једном од најстаријих делова Београда и представља најстарију сачувану београдску стамбеној зграду. Подигнута је у првој половини 18. века, вероватно за Београдског дефтердара (турског управитеља ризнице). Kућа је у то време била веома раскошна и једна је од ретких спратних на Зејреку, како се овај део града називао у турско време. Двориште је некада опасивао високи зид, од кога је данас сачуван само део крај улазне капије.
Више пута је мењала намену и власнике, а између 1809. и 1813. године, у њој је радила Велика школа коју је основао Доситеј Обрадовић. Ова школа представљала је прву вишу просветну установу у Србији, која ће се касније развити у универзитет.
Музеј Вука и Доситеја је меморијални музеј, посвећен двојици великана српске културе - просветитељу и првом српском министру просвете Доситеју Обрадовићу и реформатору српског језика, творцу српског књижевног језика, Вуку Kараџићу.
