У посети АВА Центру Српске академије наука и уметности

02. фебруар 2022.

 

Поводом заоставштине чувеног научника и једног од оснивача Медицинског факултета у Београду, коју чува Легат др Александра Костића у Гроцкој, директорка Центра за културу Гроцка Зорица Атић, кустоскиња Легата, позвана је на састанак у Српску академију наука и уметности – АВА Центар САНУ (Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију) у Београду.

На састанку у САНУ у уторак 1. фебруара 2022. године са академиком Александром Костићем, управником АВА Центра САНУ, у коме су учествовали Бранислав Воиновић, стручни консулстант за дигитализацију, Александар Дудварски, ИТ сарадник, и др Нела Пушкаш са Института за хистологију и ембриологију „Проф. др Александар Ђ. Костић“, директорка Атић представила је Легат и садржај збирке којом општина Гроцка располаже.
 
Плодоносни састанак је први у низу корака предстојеће сарадње са Српском академијом наука и уметности, будући да се Центар за културу Гроцка у име општине Гроцка стара о делу драгоцене заоставштине др Костића, који је деценијама био под велом заборава.
Наиме, АВА Центар САНУ располаже најсавременијом технологијом, и залагањем академика Костића, спреман је да дигитализује заоставштину и збирку др Александра Костића у Гроцкој.
 
Такође, установа културе у Гроцкој ће у свом знаменитом галеријском простору, Ранчићевој кући, 2022. године бити домаћин једној посебној изложби у сарадњи са др Нелом Пушкаш – делу заоставштине др Костића пронађене на Институту за хистологију и ембриологију у Београду.
 
*Да подсетимо: Професор др Александар Ђ. Костић (1893–1983) био је свестрана личност чије је деловање оставило дубоког трага у области медицинских наука, али и у култури XX векa. Један је од првих професора и декан (1936-1939) Медицинског факултета у Београду - оснивач је Института за хистологију и ембриологију, који по њему носи име, а потом и Ветеринарског факултета (1936), као и фармацеутског одсека Медицинског факултета (1938).
 
Поред природних наука, професор Костић је имао и друга интересовања. У Дубочају у Гроцкој је приликом градње куће 1932. године открио археолошко налазиште, данас заштићени археолошки локалитет, и за наредне генерације прикупио и сачувао богат археолошки и палеонтолошки материјал.
 
Свој легат је 1978. године поклонио Градској општини Гроцка, који је потом изложен у Ранчићевој кући под тематским називом Завичајни музеј Гроцке (1982), одакле је повучен због неодржавања. Залагањем Центра за културу и Градске општине Гроцка, драгоцени легат је од 2018. године, поново доступан јавности након паузе од две деценије.
Изложен је у љупкој наменској галерији у Грочанској чаршији, која је формирана у оквиру реконструкције заштићене амбијенталне целине - обновом и адаптацијом библиотеке „Илија Гарашанин" у Гроцкој (Ул. Булевар ослобођења), одељењем Библиотеке града Београда.
 
О сталној поставци Легата, стара се Центар за културу Гроцка.
Стална поставка је формирана у сарадњи са Музејом града Београда, као надлежном установом заштите. Рад на поставци је током 2018. године реализовао ауторски тим: Зорица Атић, кустос и директор Центра за културу Гроцка, археолози Драгана Стојић и др Милош Спасић, кустоси Музеја града Београда, и археолог Раде Милић из Центра за урбани развој.
 
 
 

Галерију фотографија можете погледати у ФБ албуму Центра за културу Гроцка ОВДЕ. 

 

Повезани садржај

30април2024
Разгледнице спремне за свет!

Разгледнице спремне за свет!

30 април 2024

Ове године, након дечјег ликовног конкурса "Пошаљи у свет разгледницу - Гроцка крај Дунава", девет разгледница је одштампано и спремно да иде у свет.

25април2024
ПОЛИТИКА пише о изложби ОНА у Ранчићевој кући

ПОЛИТИКА пише о изложби ОНА у Ранчићевој кући

25 април 2024

ПОЛИТИКА у рубрици „Београд“ пише о изложби скулптура „Она“ вајарке Владиславе Крстић, која је представљена пред бројном публиком и љубитељима уметности у Ранчићевој кући