Самостална изложба „Проток времена“ уметнице Иване Блечић Стефановић у галеријском простору Ранчићеве куће представља својеврсну ретроспективу, која публици дочарава визуелни пресек богатог уметничког рада настајалог током три деценије. Изложбу чини више десетина радова - слика, цртежа и икона, који су се тематски, технички и стилски мењали, а чије једине константе су снажан колорит, наклоност aуторке ка природи и истрајавање у уметности упркос свим променама - спољним и унутрашњим, променама политичких и вредносних система, породичних структура, технолошких иновација...

 

– Изложба има и скривену ноту, не обраћа се само љубитељима уметности, већ се окреће и самом уметнику, попут огледала које га приморава на самосагледавање, објективност, интроспекцију, анализу и на крају, опроштај самоме себи ако резултат незадовољава. У ствари, резултат није битан, већ истрајавање у уметности толико времена... Три деценије је читав један живот и у најмирнијим временима, док је у условима нашег поднебља последњих деценија и време бројних превирања која постављају велике изазове пред културу и уметност, које су обично прве жртве сваке друштвене промене. С правом се поставља питање – шта нагони уметника да у таквим условима и даље ствара, упркос свему?

За мене, креативност ствара један изолован свет, недотакнут спољним, у који се стваралац увек може склонити, унутар њега се изразити, излечити и на крају, самопотврдити - наводи ауторка у уводној речи каталога изложбе.

 

Ивана Блечић Стефановић (1971) рођена је у Београду. Дипломирала је на Факултету примењених уметности Универзитета у Београду 1994. године на одсеку сликар-рестауратор. Сликарство је студирала у класи проф. Градимира Петровића, а рестаурацију код проф. Гордане Кусовац у Народном музеју. Током студија усавршавала је цртеж на Академији примењених уметности у Прагу и рестаурацију слика у Риму. Редовни је члан Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС). Излагала је на десет самосталних изложби и преко четрдесет колективних изложби у земљи и иностранству. Учесница је више ликовних колонија, бави се сликарством, иконописом и рестаурацијом (при: Народном музеју, Дијана центру, Републичком заводу за заштиту споменика културе – Београд). Учествовала је у рестаурацији: Саборне цркве у Београду, Завичајног музеја у Земуну, иконостаса цркве у Жабарима код Тополе. Од 2002. године ради као професор у средњој школи за уметничке занате „Техноарт - Београд“ на смеру за конзервацију.

 

***

Ранчићева кућа у Гроцкој у којој „станује“ Центар за културу Гроцка, споменик је културе од великог значаја за нашу земљу и аутентични варошки дом с почетка 19. века који бележи више од два века трајања. Грађена од материјала са поднебља без иједног ексера, широких стреха, са дрвеним доксатом и кровом од ћерамиде, драгоцен је примерак очуваног народног неимарства и варошког дома Србије. Ова складна, скулпторално обликована лепотица народног неимарства располаже галеријским простором опремљеним витринама, идеалним за поставке примењене уметности, али и негованом, пространом баштом која се користи као летња музичка сцена, радионичарски простор и галерија на отвореном.

 

Oтварање изложбе биће уприличено музичким наступом младог пијанисте Ведрана Бранковића, ученика основне музичке школе.

 

Изложба траје до 16. фебруара 2024. године.