- Kолико је мој отац био поносан на француску Легију части, толико је био несрећан што није добио Вукову награду. То беспрекорно режимско насиље за које нико у јавности није знао извршено је над човеком који се целог живота залагао за ћирилично писмо и управо због тога му је одузета Вукова награда! – сведочи Војислав Воки Костић, познати композитор.

 

Може се без задршке рећи да је живот и рад др Костића био посвећен добробити своје земље: „Остајем и остаћу до краја живота на бранику основних националних права и вредности српског народа“, (А. Костић: Мисли и рефлексије).

 

Професор др Александар Ђ. Костић (1893–1983) био је свестрана личност чије је деловање оставило дубоког трага у области медицинских наука, али и у култури XX векa. Један је од првих професора и декан (1936-1939) Медицинског факултета у Београду - оснивач је Института за хистологију и ембриологију, који по њему носи име, а потом и Ветеринарског факултета (1936), као и фармацеутског одсека Медицинског факултета (1938). На Медицинском факултету, где је три пута за редом биран за декана, основао је и Терминолошки семинар и Фото-лабораторију. Уз богат научни и педагошки рад, аутор је бројних уџбеника и књига („Основи нормалне хистологије“, „Основи хистолошке технике”, „Медицински речник”, „Медицинска енциклопедија”, „Основи медицинске сексологије”, „Мој лекар” и др.).

 

 

У оквиру обновљене амбијенталне целине „Грочанска чаршија“ и простора библиотеке „Илија Гарашанин”, изложена је збирка научника др Александра Костића, који је тридесетих година 20. века на свом имању у Гроцкој открио богато археолошко налазиште и своје налазе оставио општини Гроцка „као подстицај за даља истраживања“.