Из друге половине 16. века потичу први подаци о изгледу и простирању овог насеља.

 

У време аустријске окупације, 1717–1735. године, формирањем Грочанског дистрикта, расте административни и економски значај насеља. Број од 220 кућа, колико је према подацима Београдске митрополије варошица имала 1733–1735. године, биће достигнут тек у другој половини 19. века, у време њеног највећег економског процвата.

 

Поновним доласком Турака, Гроцка губи стечене позиције и све до тридесетих година 19. века она опстаје као паланка без посебних карактеристика. Бројни архивски документи сведоче о буђењу друштвених и привредних активности тог доба. Градe се црква, ћуприја на Грочици и пословне зграде.

Такође, Гроцка се развија и као трговачки центар, а чаршија се проширује подизањем нових дућана.

 

 

Као стециште свих економских и друштвених збивања, Грочанска чаршија организацијом и садржином представља потребе и тежње грочанске средине и карактеристичан амбијент српске паланке 19. века, формиран у процесу раслојавања српског друштва и јачања новог трговачког сталежа. Та административна, друштвена, привредна и трговачка делатност се онда, као и данас, одвијала дуж садашњег Булевара ослобођења, односно некадашњег Цариградског друма, и у непосредној близини. Самим тим и највећа грађевинска активност се одвијала баш на том простору.

 

Поред пословних зграда са дућанима, занатским радионицама и кафанама, у Чаршији се налазе и стамбене зграде чији су власници били имућни трговци и занатлије.

 

Специфичност Гроцке – да је истовремено била и варошица и сеоско насеље –одредила је примарну поделу старих грочанских кућа на сеоске и варошке. Разноврсност у погледу намене и времена настанка кућа условила је даље типску шароликост архитектуре у Чаршији. Ова чињеница доприноси како живописности тако и историјској аутентичности амбијента у целини.

 

У Грочанској чаршији, дугој око 300 метара, данас се може пратити линија развоја народног архитектонског израза од старе балканске куће преко наменских типских зграда (кафана-ханова, дућана) и војвођанске варошке куће с класицистичком и сецесијском орнаменталном апликацијом па све до савремене јавне и стамбене зграде.

 

Као посебно значајни објекти у оквиру целине, истичу се Апостоловићева кућа из друге половине 18. века, Нишлићева кућа и Савића механа с почетка 19. века, као и Црква Свете Тројице, подигнута 1883. године. У оквиру Чаршије се налази и Библиотека „Илија Гарашанин“, у чијој је галерији изложена Дубочајска збирка, Легат др Александра Костића, као и сви најважнији административни, трговачки и други садржаји Општине Гроцка.