ГРОЧАНСКА ЧАРШИЈА у слици и речи на страни Завода за заштиту споменика културе града Београда

22. март 2021.

 

Варош Гроцка је административни, трговачки и културни центар Општине Гроцка, једне од седамнаест београдских општина.
Као и за већину насеља београдске околине, прве значајније податке о Гроцкој налазимо у турским катастарским пописима из прве половине 16. века.
Из друге половине 16. века потичу први подаци о изгледу и простирању овог насеља.
 
У време аустријске окупације, 1717–1735. године, формирањем Грочанског дистрикта, расте административни и економски значај насеља. Број од 220 кућа, колико је према подацима Београдске митрополије варошица имала 1733–1735. године, биће достигнут тек у другој половини 19. века, у време њеног највећег економског процвата.
 
Поновним доласком Турака, Гроцка губи стечене позиције и све до тридесетих година 19. века она опстаје као паланка без посебних карактеристика. Бројни архивски документи сведоче о буђењу друштвених и привредних активности тог доба. Градe се црква, ћуприја на Грочици и пословне зграде.
Такође, Гроцка се развија и као трговачки центар, а чаршија се проширује подизањем нових дућана.
 
На основу закона из 1866.године, који је насеља класификоваона основу броја становника и њихове делатности – Гроцка је и званично стекла статус варошице.
 
Као стециште свих економских и друштвених збивања, Грочанска чаршија организацијом и садржином представља потребе и тежње грочанске средине и карактеристичан амбијент српске паланке 19. века, формиран у процесу раслојавања српског друштва и јачања новог трговачког сталежа. Та административна, друштвена, привредна и трговачка делатност се онда, као и данас, одвијала дуж садашњег Булевара ослобођења, односно некадашњег Цариградског друма, и у непосредној близини. Самим тим и највећа грађевинска активност се одвијала баш на том простору.
 
Поред пословних зграда са дућанима, занатским радионицама и кафанама, у Чаршији се налазе и стамбене зграде чији су власници били имућни трговци и занатлије.
 
Специфичност Гроцке – да је истовремено била и варошица и сеоско насеље –одредила је примарну поделу старих грочанских кућа на сеоске и варошке. Разноврсност у погледу намене и времена настанка кућа условила је даље типску шароликост архитектуре у Чаршији. Ова чињеница доприноси како живописности тако и историјској аутентичности амбијента у целини.
 
У Грочанској чаршији, дугој око 300 метара, данас се може пратити линија развоја народног архитектонског израза од старе балканске куће преко наменских типских зграда (кафана-ханова, дућана) и војвођанске варошке куће с класицистичком и сецесијском орнаменталном апликацијом па све до савремене јавне и стамбене зграде.
 
Као посебно значајни објекти у оквиру целине, истичу се Апостоловићева кућа из друге половине 18. века, Нишлићева кућа и Савића механа с почетка 19. века, као и Црква Свете Тројице, подигнута 1883. године. У оквиру Чаршије се налази и Библиотека „Илија Гарашанин“, у чијој је галерији изложена Дубочајска збирка, Легат др Александра Костића, као и сви најважнији административни, трговачки и други садржаји Општине Гроцка.
 
Грочанска чаршија је 1966. године утврђена за културно добро, а 1979. године за културно добро од великог значаја за Републику Србију.
 
 
 
 

 

Повезани садржај