Да ли сте знали да је Београд, поред Беча, једини главни град у Европи који има своје винограде и винске подруме, где се вина могу дегустирати и купити? А да ли сте знали, да је зелена Гроцка крај Дунава пуна винограда и воћњака, са две винарије и више дестилерија...?

Ако кренете некадашњим Цариградским друмом ка Гроцкој, убрзо ћете се наћи у окружењу винограда, где су винову лозу узгајили још стари Римљани, а традиција постоји и данас. Грочанско виногорје обухвата сунчане брежуљке дуж плажа и обронака Дунава и некадашњег Панонског мора, а воћарски рај с разлогом прозван „српска Калифорнија“, почиње на само 12 километара од Теразија.

„Радмиловац“, огледно добро Пољопривредног факултета, права је туристичка атракција престонице, коју могу да посете сви љубитељи доброг вина, ракије, вињака, и производа од воћа и поврћа. Простире се на 85 хектара, а на 15 се узгаја чак 360 сорти винове лозе. Радмиловац располаже са 8 етикета вина, и 10 етикета ракија. Њихов укус резултат је врхунских врста воћа које се у лабораторијама и подрумима претварају у најбоље производе, а вина и домаће ракије посетиоци могу да пробају у сали за дегустације.

Ова вредна задужбина, поклон је породице Вукићевић, који су 1941. своје имање даривали за практичну обуку студената Пољопривредног факултета у Београду. Огледно добро узгаја воће, попут јабука, бресака, кајсија и шљива, уз примену најсавременијих метода. За обуку студената и научноистраживачки рад у оквиру Центра за воћарство, подигнуте су колекције различитих врста воћака са великим бројем како аутохотних, тако и сорти из европских и ваневропских земаља. Велики део засада чини банка гена воћака и винове лозе и у том погледу Радмиловац представља значајан национални ресурс.

Пољопривредно добро представља јединствену територију где се налазе све воћарске културе које се гаје у Србији, са мноштво сорта, варијетета и клонова. Такође, специјализована су установа за селекцију домаће пчеле и других садржаја. Студенти уз све те садржаје стичу практична знања и искуства, али и многи страни академци долазе на праксу и учествују у пројектима.

Осим воћњака и винограда, зелена оаза крај Смедеревског пута нуди још много више, а један у реду заслужних за велики природни рај је проф. др Зоран Марковић, биолог, из Центра за рибарство и примењену хидробиологију, односно центра „Мали Дунав“, који је најзанимљивији за посетиоце предшколског и школског узраста.

Поред централне зграде и две хале у којима се врши селекција и исхрана рибе, овде је смештено тридесетак језера, акваријум са живом изложбом дунавских врста риба, мала ботаничка башта и зоо врт са воденим птицама, простор за корњаче, два острва – једно са музејом у виду рибарске кућице, а друго – „Острво еволуције“ на ком је симболично приказан настанак и развој живота на нашој планети. Овај центар је 2019. године обогаћен и читавим неолитским Селом праисторијског рибара.

Као организациона јединица Пољопривредног факултета, Радмиловац је место за образовање, за научно-истраживачки рад, и то по изричитој жељи дародавца, породице Вучићевић (Радмиле и Милана) у чијем тестаменту дословно стоји:

„Пољско имање, наведено под тачком 3, после смрти моје жене Радмиле има да припадне држави, односно Пољопривредном факултету Београдског универзитета, за практичну наставу у свим гранама пољопривреде… Ово имање носиће име: “Задужбина Јевросиме, Симе и Милана Вукићевића”.

Текст: Зорица Атић, историчар уметности-кустос.

Галерију фотографија можете погледати у ФБ албуму Центра за културу Гроцка ОВДЕ.