Гроцка доживљава интензивнији развој као трговачки и привредни центар области после 1815. године, након повратка становништва и стабилизовања политичких прилика у Србији, о чему сведочи пораст броја домова током прве половине деветнаестог века.

Први познати власник, а највероватније и градитељ, Карапешићеве куће у Гроцкој, у првој половини 19. века, био је Лазар Дугалић, високи чиновник локалне администрације и имућни домаћин, чије се име у поменутом периоду помиње у контексту привредног и политичког живота Гроцке.

Лазар Дугалић није имао потомства. После његове смрти, његова жена је живела с породицом Карапешић, с којом је била у пријатељским и родбинским односима и којима је оставила свој велики иметак заједно с кућом.

У власништву ове угледне породице, чији су чланови били на значајним положајима у влади и привреди (Стеван Карапешић је један од чланова Оснивачког одбора Народне банке Србије), остала је и данас. У кући се стално живело до 1998. године.

Кућа породице Карапешић се налази у дворишту, у Златиборској улици бр. 9. Саграђена је као вишеделни објекат, с тремом, четири собе и кућом – просторијом са оџаклијом у средини. Како се налази на делу терена у паду, испод једног дела куће је подрум зидан у опеци, док је изнад објекат бондручне конструкције са испуном од чатме и ћерпича, омалтерисан блатним малтером. Таваница изнад приземља је од дрвених греда с коленикама (земљани малтер са сламом обмотан око штапова). Кровна конструкција је типично традиционални систем, подужна столица звана поп. За разлику од других варошких грочанских кућа, којима и припада по својим типским обележјима, а које имају асиметричну поделу унутрашњег простора, кућа породице Карапешић има симетричан распоред. Овакав распоред највероватније није примаран, већ је настао каснијом преградњом трема и задржао се до данас.

Док се у кући стално становало, била је добро одржавана, али након тога почела је брзо да пропада. Садашња власница Надежда Пантић, дип. инж. архитектуре, према условима и пројекту Завода за заштиту споменика културе града Београда, успела је, уз изузетне напоре, да обнови кућу. Обимни радови који су изведени у периоду 2011–2013. године представљају пример добре конзерваторске праксе, која подразумева очување аутентичног изгледа и употребљених материјала. Сачувани су и рестаурисани и оригинални комади намештаја.

Карапешићева кућа у Гроцкој, у улици Златиборска бр. 9 је утврђена је за културно добро 1966. године.

Репортажа се може прочитати на званичном порталу Града Београда.