Вечерас 20h Ековизија: нова епизода "Србије за почетнике" води нас у прави кабинет реткости српског Леонарда да Винчија.

- Кабинети куриозитета, реткости или чудеса били су ренесансне претече данашњих музеја - колекције свега што је ретко, чудно и драгоцено, предмета најфиније занатске израде, чуда природе, најчешће пристигла са разних егзотичних путовања као примери природне, геолошке, религијске, етнолошке и уметничке вредности… Владари, трговци, аристократе, али и различити људи који су се интересовали за науку и истраживања, имали су своје кабинете сачињене од разноврсних предмета. У њима је било прегршт природњачких експоната, остатака животиња, фосила, хербарских збирки, уметничких дела, антиквитета, али и справа које су изазивале дивљење и приказивале колико је човеков ум моћан (као што су компаси, часовници).

Ако се питате зашто је јунак ове приче српски Леонардо да Винчи, треба да знамо значење појма универзални или ренесансни човек, латински хомо универсалис, грчки полихистор, који је настао у доба ренесансе. Сви ти термини означавају човека који има стручна знања и вештине у више различитих области. У време ренесансе били су то људи који владају философијом, науком, теологијом и уметношћу, а архетип универзалног човека био је Леонардо да Винчи. Професор др Александар Костић, својверсни српски Леонардо био је научник, уметник, мислилац, просветитељ, визионар.

Свој кабинет реткости који је формирао и сакупљао четири деценије, проф Костић 1978. Поклонио је општини Гроцка, са огромном друштвеном свешћу и жељом да буде подстицај будућим истраживачима. Легат је тада отворен у Ранчићевој кући, заштићеном споменику културе. Дубочајска збирка палеолошких, археолошких, нумизматичких и других ископина професора Костића била је стална поставка, све док 90-их година прошлог века услед свеопштег немара и распадања свих институција, Легат почиње да прокишњава, пропада, пада у заборав, да би на крају нестао. И нико се више није сећао збирке проф. Костића, захваљујући којој је сачувана и озбиљна палеонтолошка и археолошка баштина Београда и Србије. Све до 2014. године, када Зорица Атић, директорка Центар За Културу Гроцка открива, на основу бројних прича Грочана, да збирка и даље постоји! Спакована у сандуцима у подруму Ранчићеве куће у којој станује Центар За Културу Гроцка - Ранчићева кућа, и у локалној библиотеци. И тако почиње четворогодишња борба да Легат Александра Костића поново буде изложен јавности. О њему се данас стара Центар за културу Гроцка. Он чува личне предмете, документа и бројне археолошке артефакте које је др Костић скупљао.
Зато сам позвала археолога Раде Милић Центар за урбани развој - Urban Development Center, који је са стручњацима Музеја града Београда месецима радио на формирању фасцинатног кабинета куриозитета, тј. Легата Александра Костића.

Среда, 21. фебруар 2024. у 20h, ЕКОВИЗИЈА
"СРБИЈА ЗА ПОЧЕТНИКЕ"
Ауторка: Смиљана Попов, БеоградзаПочетнике