НА ДАНАШЊИ ДАН, 19. марта 1893. године, рођен је др Александар Костић, велики српски полихистор, научник, родољуб. С радошћу и дубоким поштовањем ОБЕЛЕЖАВАМО 132 године од рођења овог великана српске науке и културе.
Овим поводом, у дневном листу ПОЛИТИКА осванула је репортажа посвећена професору Костићу, а у 13ч у Легату др Костића, заказано је стручно вођење.
Професор др Александар Ђ. Костић (1893–1983), рођен је на данашњи дан, 19. марта, и остаће упамћен као један од великих српских полихистора, људи неуморног прегалаштва, чија је свестрана личност и деловање оставило дубоки траг у области медицинских наука, али и у култури XX векa. Један је од првих професора и декан (1936-1939) Медицинског факултета у Београду, оснивач је Института за хистологију и ембриологију, који по њему носи име, а потом и Ветеринарског факултета (1936), као и фармацеутског одсека Медицинског факултета (1938). На Медицинском факултету, где је три пута за редом биран за декана, основао је и Терминолошки семинар и Фото-лабораторију. Уз богат научни и педагошки рад, аутор је и бројних уџбеника и књига, чија библиографија броји преко 200 наслова, а остаће упамћен и као први српски сексолог („Основи нормалне хистологије“, „Основи хистолошке технике”, „Медицински речник”, „Медицинска енциклопедија”, „Основи медицинске сексологије”, „Полни живот човека“, „Основи ембриологије“,„Мој лекар” и др.).
Године 1921. млади Костић је у Француској бриљантно одбранио докторску дисертацију и доживео изузетне похвале француских научника. И поред позива да остане, враћа се у родни Београд како би основао Хистолошки институт. Француски председник је професора Костића 1940. године због доприноса науци одликовао Легијом части, а 1952. и његову супругу, педијатра проф. др Смиљу Костић-Јоксић, и то за примену чувене бе-се-же вакцине. Овим су постали светска знаменитост: један су од малобројних брачних парова носилаца овог великог признања у читавом свету.
Поред природних наука, професор Костић је имао и друга интересовања, и од гимназијских дана се занимао за књижевност, музику, фотографију... Живот и рад др Костића био је посвећен добробити своје земље и обојен родољубљем: „Остајем и остаћу до краја живота на бранику основних националних права и вредности српског народа“.
У Дубочају у Гроцкој је приликом градње летњиковца 1931. године открио значајно археолошко налазиште, данас заштићени археолошки локалитет, те се заинтересовао и за археологију, и за наредне генерације прикупио и сачувао богат археолошки и палеонтолошки материјал.
Налазе са свога имања у Гроцкој, који сведоче о континуитету живота и трајања на овим просторима, професор Костић је за живота хуманистички завештао као „подстицај за даља истраживања“.
Расуту и заборављену заоставштину Александра Костића у Гроцкој од 2014. године истраживала је и за излагање прикупила Зорица Атић, историчарка уметности из Центра за културу Гроцка, чијом је иницијативом и залагањем, уз подршку Градске општине Гроцка, Секретаријата за културу Града Београда и Музеја града Београда, формирана љупка наменска галерија и стална поставка.
Легат професора др Александра Костића у Гроцкој, збирка и прави кабинет артефаката, личних предмета и реткости, отворен је 2018. године у галерији библиотеке „Илија Гарашанин“ у Гроцкој након вишегодишњег заборава.
Чланак се може прочитати у електронском издању листа ПОЛИТИКА ОВДЕ.
