Након разгледања изложбе са Зорицом Атић, директором и кустосом установе, у пролећној башти Ранчићеве куће деца су врло брзо усвојила објашњења да илустрација „препричава“ књигу у слици, да је за ваљану илустрацију потребно „укрстити“ машту, форму и боју, као и неке ликовне „цаке“, попут тога у чему је визуелна разлика између добрих и лоших јунака, и како их представити.

 

Теме су извлачили „из шешира“ на папирићима, и потом ликовно илустровали причу која садржи задате елементе попут: има три главе – седи на печурки – стоји наглавачке. Након почетне несигурности, задатак их је потпуно заокупио, а на папиру су се низала креативна решења...

 

Избор илустрација у Ранчићевој кући приказује како настаје наратив ове врсте слике, и потврђује да је илустратор за децу уметник са високом одговорношћу. Изложени радови окружују и уводе посматрача у посебан свет, баш као што то чине са читаоцем када отвори књигу, дочаравајући радост детињства.