Касно римска гробница у Брестовику

Брестовик је насеље југоисточно од вароши Гроцке, у непосредној близини Дунава, а име му је наденуо још кнез Милош Обреновић по некадашњим засадима брестова.

Сем по живописним пејзажима под воћњацима и виноградима, Брестовик је чувен по античкој гробници, једном од најдрагоценијих споменика из античког периода у Србији, очуваној у тој мери да у њу може да се уђе.

Припадала је властелинској римској породици. И данас је доступна посетиоцима, као споменик културе од великог значаја за Републику Србију.

Античку гробницу у Брестовику је крајем 19. века пронашао на свом имању домаћин Вукашин Милосављевић док је садио шљивик, и то на најнеочекиванији и нимало пријатан начин - упао је у њу копајући простор за садницу.

Те исте 1895. године прва и темељна истраживања гробнице праћена белешкама и цртежима, како начела струке и налажу, спровео је Михаило Валтровић, оснивач Српског археолошког друштва и управник Народног музеја, а 1905. године спроведени су и први конзерваторски радови.

Године 1964. извршени су радови на конзервацији и реконструкцији и гробница је доведена у стање у којем је данас видимо.

"Римска гробница у Брестовику из 3. века наше ере, са више одаја и остацима фреско-сликарства, редак је и јединствен споменик културе не само за подручје града Београда, већ и територију целе Србије", наводи Јован Секулић, историчар уметности, оснивач и први директор градског Завода за заштиту споменика културе (Саопштења, свеска 1, Завод за заштиту споменика културе, Београд 1966).