Оне су Василија Вукотић, Милунка Савић, Милица Тепић, Хилда Дајч, Диана Будисављевић, и многе друге, оне су својом неустрашивошћу постале симболи страдања, хероизма и човекољубља, и њима у част одржана је 8. децембра трибина „Београда за почетнике” у великој сали општине Гроцка, под називом О НЕУСТРАШИВИМ ЖЕНАМА У ВЕЛИКИМ РАТОВИМА.
Организатори догађаја су Центар за културу Гроцка, Градска општина Гроцка и „Београд за почетнике” у сарадњи са Музејом жртава геноцида. Гошће су Јасмина Тутуновић Трифунов, историчарка, виша кустоскиња у Музеју жртава геноцида, Биљана Марцојевић, историчарка, кустоскиња у Музеју жртава геноцида, док је модераторка Смиљана Попов, новинарка, ауторка и уредница серијала „Београд за почетнике”, на себи ствојствен начин инспирисала своје гошће и повела публику у незаборавно вече.
– Ова недовољно позната и увек интригирајућа прича „О неустрашивим женама у великим ратовима” посвећена је култури сећања на минуле догађаје, племените и херојске жене, тихе и невидљиве хероине свакодневног, и посебно ратног живота. Трибина „Београд за почетнике” организује се у сарадњи са Саветом за родну равноправност ГО Гроцка у сусрет Међународном дану људских права, рекла је Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка, у уводној речи којом је поздравила присутне.
Пред бројном публиком, низале су се надахнуте приче и мало познати детаљи и кадрови који су додирнули сва срца. Догађају је присуствовала председница СО Гроцка Весна Дамњановић са сарадницима, и бројни суграђани, као и представници јавних и образовних установа.
Међу женама чије се име изговара са поштовањем је Милунка Савић, српска јунакиња балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Kњаз Михаило”, познатијем као Гвоздени пук и једна од жена са највише одликовања у историји ратовања. Њена храброст, нажалост, брзо је заборављена. Између два светска рата радила је као чистачица у Министарству иностраних дела, а после Другог светског рата у неким од скадарлијских кафана. Упркос томе, од своје мале плате, одшколовала је тридесеторо деце.
Василија Вукотић је још једна од хероина ратова. Била је „црногорска вила”, кћи сердара Јанка Вукотића. Изузетно образована, већ са 15 година учествовала је као болничарка у балканским ратовима, а затим се прикључила војсци и у Великом рату. Једина је жена која је учествовала у борбама на Мојковцу – бици која је отворила врата спаса српској војсци.
Милица Тепић, позната као Мајка Кнежопољка, овековечена је на чувеној ратној фотографији Жоржа Скригина, која је обишла свет. Фотографија из јануара 1944. кроз лик мајке Милице са сином Бранком на леђима и кћерком Драгицом, представља симбол страдања у Другом светском рату народа Kозаре и Поткозарја. Милица је и симбол борбе за опстанак мајке која није хтела да се препусти судбини, нити дозволи да са децом заврши у озлоглашеном логору Јасеновац.
Хилда Дајч, двадесетогодишња београдска Јеврејка добровољно је отишла у логор на Старом сајмишту како би помогла својим болесним и немоћним сународницима. Убрзо је схватила да корача путем који води у смрт. Оставила је дирљива писма која сведоче о њеном неустрашивом, дубоко хуманистичком и трагичном путу. Писма која је написала Хилда редак су документ који говори у каквим су условима живели Јевреји у логору на Сајмишту, од децембра 1941. до маја 1942. године.
Диана Будисављевић – После напада Трећег Рајха на Краљевину Југославију и завршетка Априлског рата 1941. године, судбина српског цивилног становништва, пре свега деце у НДХ, неодвојиво је везана за Аустријанку Диану Будисављевић. Упамћена је по преузимању неколико хиљада српске деце из јасеновачких логора у току лета 1942. али неопходно је сачувати од заборава и Дианину упорну борбу да се спасеној деци обезбеде смештај, храна, медицинска нега, одећа и остале потрепштине, али и да се најмлађима сачува идентитет, како би сазнали ко су, чији су и одакле су.
Галерију фотографија можете погледати у ФБ албуму Центра за културу Гроцка ОВДЕ.
