ДАНИ БЕОГРАДА 2021.

У Ранчићевој кући онлајн „Београд за почетнике“ у времеплов-епизоди:

„БЕОГРАД НАШЕ МЛАДОСТИ“

Центар за културу Гроцка – you tube канал и ФБ страна

Понедељак 19. април у 20h

Април у Београду у периоду од 16. до 19. традиционално је резервисан за „Дане Београда“, ове године под слоганом „Култура је победник“, и обележавање два велика догађаја у историји српске престонице. Наиме, 16. априла 878. године словенско име Београд поменуто је први пут у историји, у писму папе Јована VIII, а 19. априла 1867. године кнез Михаило Обреновић прима од Турака кључеве града, чиме је Београд поново постао српски град.

У Гроцкој, која се у истим писаним изворима 878. године по први пут помиње као словенско насеље ГАРДЕЦ, о чему сведочи и грб данашње Општине Гроцка, Дани Београда се такође обележавају и славе.

ДАНЕ БЕОГРАДА у понедељак 19. априла у 20 часова затварамо живописним онлајн времепловом и ексклузивном фото-променадом кроз „златно доба” Београда, а нови онлине диван „Београд за почетнике” – „БЕОГРАД НАШЕ МЛАДОСТИ” - води нас из Ранчићеве куће у шездесете, седамдесете, па и осамдесете године прошлог века, када су Београђани уживали у послератној урбаној романси.

Прошетаћемо кроз својеврсну историју приватног живота у престоници 1959-1987, са врсним познаваоцима старог Београда и уједно фото-колекционарима Бранком Наканиши и Драгољубом Гајићема, а онлајн публика уживаће и у ексклузивним фотографијама престонице доживљене и забележене кроз објектив Јована Ђорђевића, аутора монографије „Београд наше младости”.

Упознаћемо Београд кога се многи још увек сећају, а неки нису имали прилике да виде и доживе.

„По Београду сам нарочито волео да снимам оне кућерке са чијих се фасада љуштио малтер а шалони само што се не откаче са зарђалих шарки. Време је оставило трага на њиховим лицима. Имају историју – своју причу. Многе су у међувремену отишле у заборав. На њиховом месту стоје нове, без историје. Срећом, фотографије памте. Београд се брзо мења. Многи су га рушили, а и ми сами. Треба га стално спасавати од заборава.” (Јован Ђорђевић)

Аутор монографије „БЕОГРАД НАШЕ МЛАДОСТИ”, Јован Ђорђевић, по струци је школовани музичар и педагог, али и пасионирани фотограф. Свој радни век провео је као професор теоретских предмета у Музичкој школи „Станковић”, а затим као директор школе. Био је члан фото-клуба „Београд” од раних шездесетих година до 1987. Данас има 92 године и живи у Сијетлу. Шетајући улицама престонице 1959 - 1987, „украо“ је од заборава људе, улице, зграде, атмосферу Београда, а књигу су приредили његова кћерка Бранка Наканиши и Драгољуб Гајић.

Гости дивана: Бранка Наканиши, кћерка Јована Ђорђевића и Драгољуб Гајић, врсни познаваоци старог Београда и колекционари старих фотографија престонице

Домаћица: Смиљана Попов, ауторка и уредница тв серијала „Београд за почетнике”

Понедељак, 19. април у 20 часова

Центар за културу Гроцка – you tube канал и ФБ страна

Организатори: Центар за културу Гроцка и „Београд за почетнике”

Техничка платформа: “OCOLO” студио за дигиталне технологије

Подршка: ГО Гроцка

Kоје су то кафане и књижаре, пијаце и паркови, биоскопи и позоришта били култна београдска места која се воле, редовно посећују и чине живот лепшим... Зашто Београд шездесетих и седамдесетих година 20. века волимо и радо га се сећамо… Kако се живело, где се излазило, шта се слушало, како су изгледали београдски излози, шта се на киосцима продавало, каква се мода терала, које дечје игресу се играле, где се плесало, какви филмови гледали…? 

Сазнаћемо у понедељак 19. априла од 20 часова на јутјуб каналу и ФБ страни Центра за културу општине Гроцка.

Иновативни концепт онлине-дивана одржава се онлајн у Ранчићевој кући, заштићеном културном добру од великог значаја за нашу земљу, познатом по аутентичном амбијенту и топлини варошког дома српске куће из 19. века.  

Добро дошли онлајн!

Фотографије и снимак догађаја:

Галерију фотографија можете погледати у ФБ албуму Центра за културу Гроцка ОВДЕ. 

Снимак диван-трибине БЕОГРАД НАШЕ МЛАДОСТИ можете погледати на youtube каналу Центра за културу Гроцка ОВДЕ.

Tекст: Зорица Атић, историчар уметности-кустос.