Центар за културу Гроцка и посебно Легат др Александра Костића посетили су у уторак 8. септембра историчари мр Ивана Пантелић и др Драгомир Бонџић са Института за савремену историју у Београду, трагом др Смиље Костић Јоксић и научно-истраживачког рада о знаменитим а заборављеним женама 20. века у Србији: "Родити се у 19. веку, као женско, и бити студенткиња почетком 20. века, веома је јасно одређивало јак дух, издржљив карактер и вредноћу особе. Симболизовало је пионирске напоре и борбу младих жена, које су одлучиле да се упусте у, тада за њих сасвим нов, простор јавног деловања и да искористе могућности да, по први пут у историји образовања, стекну факултетске дипломе..." *Проф. др Смиља Костић-Јоксић (1895-1981) била је угледни српски педијатар, научни радник, редовни професор на катедри педијатрије Медицинског факултета, шеф првог Дечјег диспанзера у Београду у оквиру Дечје клинике, оснивач Саветовалишта за одојчад, писац, аутор преко 50 научних радова међу којима су приручници и први наслови из клиничке лабораторијске дијагностике у Србији (Приручник за мајке, Заштитно калемљење против туберкулозе BCG вакцином, Седименти у мокраћи и др.), супруга др Александра Ђ. Костића, свестраног научника и првог српског сексолога, и мајка Војислава Вокија Костића, познатог композитора и гастронома. За време балканских ратова (1912/1913), гимназијалка Смиља Јоксић пријављује се за добровољну болничарку у VII резервној болници у Београду. Завршетак борби дочекује са навршених седамнаест година и два одликовања, „Крстом Милосрђа“ и „Медаљом српског Црвеног крста“. Уписује Медицински факултет у Лозани 1915. године, и након дипломирања (1919) ради на Очној клиници у Монпељеу, а затим на Дечијој клиници у Стразбуру. Године 1939. изабрана је за доцента педијатрије, чиме постаје и прва жена доцент Медицинског факултета. Када је Хистолошки институт Медицинског факултета у Београду добио своје просторије, др Смиља Костић-Јоксић постаје први асистент на тој катедри. Године 1925. је премештена за асистента у новоосновану Педијатријску клинику. Оснива при клиници Дечји диспанзер и постаје шеф те службе, а посебан медицински проблем њеног интересовања постаје туберкулоза код деце, као и организација превентиве. Одликована је француском „Легијом части“ за успешну примену BCG - вакцине у сузбијању туберкулозе код деце на просторима Југославије, али и удаљена са Медицинског факултета у Београду. Успомену на ову значајну жену наше историје чува општина Гроцка у оквиру сталне поставке „Легат др Александра Костића“, о коме се стара Центар за културу Гроцка.

Галерију фотографија можете погледати у ФБ албуму Центра за културу Гроцка ОВДЕ.