Дом некадашње породице Панић, у документацији Завода за заштиту споменика културе познат као „Панићева кућа“, права је посластица за љубитеље старина и домаћег начина живота – оног са миомирисом традиције.

У овој типичној варошкој кући Гроцке која је грађена почетком 19. века и даље се врло удобно живи. Изнутра је прилагођена 21. веку, а споља је задржала колико год је могла од аутентичне патине.

Домаћинском руком негована и одржавана од стране садашњих власника, складно бела и чоколадна, окружена уређеном баштом и окићена цвећем, мами носталгичне уздахе.

Кућа је подигнута по типу моравске куће тзв. дунавске варијанте, са четири просторије, тремом, истуреним доксатом и подрумом испод једног дела објекта. Сличан распоред имају и остале варошке куће Гроцке, са варијацијама којима се прилагођавају терену на коме су. Ово је можда и најлепши тип, јер се преко пар степеника ступа на трем који је ограђен дрвеном оградицом (накадашња „брана“ за коке), са кога се улази у кућу – право у оџаклију, али и на истурени доксат.

Око ње данас нема кока и поврћа, али се веш и даље суши на доксату као и пре 50, 100 и 150 година, завеса на вратима штити од инсеката, маче се преврће по поду, а старинске врсте цвећа и собног биља се преливају са доксата.

Зидана је у бондручној конструкцији са испуном од чатме (дрвени скелет испуњен плетером и блатом) и покривена четворосливним кровом са ћерамидом.

Објекат поседује архитектонске, етнографске и ликовне вредности које га чине једним од најзначајнијих типских представника моравске куће на подручју Београда.